Tra­di­ci­o­nal­no naj­ljep­ši pra­znik u Tu­zi­ma, ma­ni­fe­sta­ci­ja „Kar­ne­va­li Ko­ret” po dva­de­set pr­vi put oku­pi­la je vi­še od hi­lja­du su­gra­đa­na ko­ji su bo­dri­li sva­ku od osam ma­ski po­na­o­sob, od če­ga tri iz Bu­dve i če­ti­ri iz Tu­zi. Ove go­di­ne ni­je bi­lo na­gra­da, po­bjed­ni­ci su bi­li svi, a, pre­ma ri­je­či­ma or­ga­ni­za­to­ra, na­gra­da je bi­la dru­že­nje, do­bra za­ba­va i no­va pri­ja­telj­stva. Dva­de­set pr­vi kar­ne­val za­vr­šen je im­pre­siv­nim va­tro­me­tom spa­lji­va­ljem ma­sko­te, vje­šti­ce od­no­sno Štri­ge. Je­dan od or­ga­ni­za­to­ra An­ton Si­ni­štaj ob­ja­snio je da Štri­gom na­zi­va­ju vje­šti­cu bi­lo da je mu­škog ili žen­skog ro­da.
- Sve što ne­ va­lja mi na­zi­­va­mo vje­šti­com, od­no­sno Štri­gom i na­da­mo da će nje­nim spa­lji­va­njem ne­sta­ti sve lo­še što je za na­ma da bi on­da pri­vu­kli sve što je do­bro, otvo­ri­li se­bi pu­te­ve za bo­lje i ljep­še vri­je­me. U tom spa­lji­va­nju ima ne­ke sim­bli­ke- ka­zao je Si­ni­štaj.
Da po­sle ki­še uvi­jek do­đe sun­ce po­ru­ka je gru­pe iz Tu­zi ko­ji su pred­sta­vlja­li „Pro­lje­će”. Mno­štvo cvje­to­va, pče­la i lep­ti­ro­va ple­sa­lo je svoj ples, a naj­vi­še pro­sto­ra pri­pa­lo je sun­cu ko­je je uspje­lo da do­tak­ne sva­kog ponaosob, da ih ugri­je i to pre­ne­se na pu­bli­ku.
- Po­ru­ka je da sve nam u ži­vo­tu pro­la­zi kao pro­lje­će, da sve si­ja i da ima­mo na umu da po­sle ki­še uvi­jek do­la­zi sun­ce- po­ru­ču­je Si­ni­štaj.
Ipak, naj­u­pe­ča­tlji­vi­ji na­­stup ima­la je gru­pa iz Za­tri­jep­ča sa ma­skom „Zom­bi”. Vo­đa gru­pe Ivan Đo­no­vić ka­zao je da su se tra­di­ci­o­nal­no du­go pri­pre­ma­li, ali da je vri­je­dje­lo s ob­zi­rom na ova­ci­je i apla­u­ze pu­bli­ke ko­je su do­bi­li na­kon pred­sta­vlja­nja.
- Ima­li smo ci­je­lu pred­sta­vu is­pred se­be, gro­bo­ve i po­koj­ni­ke ko­ji iz­la­ze iz pod­ze­mlja, zom­bi­je ko­ji ih če­ka­ju po iz­la­sku, krv, ci­je­la sce­na kao sa fil­mo­va. Za­i­sta su svi da­li svoj mak­si­mum i ma­ska je do­bi­la ono što i za­slu­žu­je, pri­zna­nje za do­bro od­ra­đen po­sao i ulo­žen trud- po­ru­čio je Đo­no­vić.
Ni­šta ma­nje apla­u­za ni­je do­bi­la ni bu­dvan­ska gru­pa Fe­šta­đu­ni ko­ja se pred­sta­vi­la na te­mu „Dvor­ske lu­de- uži­vaj­te sa na­ma”. Već po pr­vim tak­to­vi­ma ču­ve­nog ko­re­an­skog hi­ta „Gag­nam stajl” pu­bli­ka ni­je šte­dje­la dla­no­ve i na­red­nih pet mi­nu­ta ni­je ski­da­la osmijeh sa li­ca. Vo­đa gru­pe Sve­tla­na Ži­žić is­ti­če da ma­lo lu­do­sti ni­kad ni­je naod­met, te po­zva­li sve na lju­bav, sre­ću, igru, uži­va­nje...
- Svi smo već ve­te­ra­ni u ovo­me po­slu ali na­ma su ova­kva okuplja­nja za­pra­vo za­do­volj­stvo. Ove go­di­ne ne­ma na­gra­da i vje­ru­je­te da se svi od­lič­no pro­vo­di­mo, ras­te­re­će­ni­ji smo pu­no i opu­šte­ni­ji, svi se me­đu­sob­no dru­ži­mo, igra­mo, smi­je­mo i to je naj­ve­ća na­gra­da, bi­ti ov­dje sa svim tim po­zi­tiv­nim lju­di­ma. na ova­kvim dru­že­nji­ma sti­če se ne­što što ina­če ne mo­že­te i to se is­ku­stvo ne mo­že pla­ti­ti - po­ru­či­la je Ži­žićeva.
Da i od bo­ljeg ima bo­lje, po­ka­za­la je i do­ka­za­la dru­ga gru­pa iz Bu­dve sa te­mom „Mač­ki­ce i ma­čo­ri, fe­bru­ar­sko će­ra­nje”. Po ču­ve­nim tak­to­vi­ma Pink Pan­te­ra uše­ta­li su pred pu­bli­ku če­ti­ri mač­ki­ce ob­u­če­ne u ro­ze ko­sti­me i če­ti­ri ma­čo­ra u cr­nim mač­ka­stim spe­ci­jal­no ši­ve­nim odje­li­ma. Ko­re­o­graf i vo­đa gru­pe Jo­van Mar­ti­no­vić bio je naj­ra­spo­lo­že­ni­ji da nas uve­de u ci­je­lu pri­ču o mač­ka­ma i ma­čo­ri­ma.
- Već če­tvr­tu ili pe­tu go­di­nu zare­dom ista eki­pa uče­stvu­je na ovom fe­sti­va­lu.- za­i­sta smo uho­da­ni i uvi­jek ima­mo svo­ju ko­re­o­gra­fi­ju. kao pu­le­ni Ma­ri­je Pje­ro­tić i ka­ko se ba­vi­mo fol­klo­rom, ko­re­o­gra­fi­je su nam ne­iz­o­sta­van dio svake tač­ke jer ta­ko smo spo­ji­li i za­do­volj­stvo i sve u jed­nom. Tri eki­pe su iz Bu­dve i si­gur­no nam je tre­ba­lo oko pet-šest mje­se­ci da se pri­pre­me svi ko­sti­mi, osmi­sle ko­re­o­gra­fi­je i sve al smo ne­po­gre­ši­vi, is­pa­lo je sve ka­ko smo i že­lje­li. Sa­da je na na­ma da se na naj­bo­lji na­čin pred­sta­vi­mo i po­kre­ne­mo iona­ko ve­se­lu pu­bli­ku - ka­zao je Mar­ti­no­vić.
De­set čla­no­va tre­će gru­pe iz Bu­dve ko­ju su či­ni­li su­gra­đa­ni Ru­si i Ukra­jin­ci pred­sta­vi­li su se na te­mu „Ma­ri­ja An­to­a­ne­ta i nje­na svi­ta” i po­ku­pi­li broj­ne po­hva­le i če­stit­ke. Sa ko­re­o­gra­fi­jom kom­bi­na­ci­ja mo­der­nog i kla­sič­nog ple­sa sa auten­tič­nim fran­cu­skim ko­sti­mi­ma i fri­zu­ra­ma naj­vje­ro­do­stoj­ni­je su pred­sta­vi­li pe­ri­od Ma­ri­je An­to­a­ne­te iz 18. vi­je­ka.
U jed­no­stav­nim ko­sti­mi­ma, 33 pred­stav­ni­ka gru­pe Vu­ljaj iz Tu­zi, sa te­mom „Igra Do­mi­no” osta­vi­li su jak uti­sak na pu­bli­ku. Nji­hov pred­stav­nik Vu­ljaj Đe­to ka­zao je da su na ide­ju do­šli p­o­sle učešća na pro­šlo­go­di­šnjem fe­sti­va­lu.
- Ina­če nam je tra­di­ci­ja da se po­sle fe­sti­va­la dru­štvo oku­pi i da se igra­ju do­mi­ne. Ne­ko je pi­tao šta bi­smo mo­gli sle­de­će go­di­ne smi­sli­ti kao te­mu i od­go­vor je bio-la­ko, bi­će­mo do­mi­ne i evo to smo i re­a­li­zo­va­li. Sva­ka do­mi­na će le­ći na pod ka­ko to ide po pra­vi­li­ma igre, uz mu­zi­ku i po­ru­ku da igra bu­de ko­rekt­na. Ti­me se vo­di­mo uvi­jek pa i sa­da - po­ru­čio je Đe­to.
Pred­stav­nik gru­pe „Gim­na­zi­jal­ci” iz Tu­zi Mark Ljulj­đu­raj ka­že da su te­mu „Boks” spre­ma­li oko tri sed­mi­ce, ali su za­do­volj­ni ko­nač­nim is­ho­dom.
- Nas osmo­ro je osmi­sli­lo da nam te­ma bu­de boks. Na­pra­vi­li smo im­pro­vi­zo­va­ni ring od ma­te­ri­ja­la ko­je smo ima­li, šip­ke, be­ton, toč­ko­ve, mre­žu, ka­nap, od­je­la, šta god se mo­glo is­ko­ri­sti­ti. Da sve bu­de pot­pu­no, tu je i svjet­ski pr­vak u bok­su kao i bok­ser ko­ji će šam­pi­o­na iza­zva­ti na bor­bu i na kra­ju po­bi­je­di­ti i uze­ti mu mje­sto. To i je­ste su­šti­na ži­vo­ta, da se uvi­jek mo­ra­mo bo­ri­ti do kra­ja i bi­ti sprem­ni na sve iza­zo­ve jer ako se pre­pu­sti­mo ko­ju god ti­tu­lu da ima­mo, uvi­jek se mo­že na­ći ne­ko ko će nam je ski­nu­ti - ka­zao je Ljulj­đu­raj.
S.RA­DE­VIĆ


Ka­li­na u ulo­zi klov­na

De­se­to­go­di­šnja Ka­li­na Ži­žić iz Bu­dve pri­vu­kla je na­jvi­še pa­žnje pu­bli­ke, ka­ko me­đu dje­com ta­ko i od­ra­sli­ma. Ob­u­če­na u klov­na, ali žen­skog sa sve ha­lji­ni­com, ši­ro­kim osmije­hom, ču­pa­vom cr­ve­nom pe­ri­kom i ener­gi­jom ko­ja je pro­sto isi­ja­va­la ma­mi­la je i apla­u­ze. Ka­ko je ka­za­la, igra­će uz nu­me­ru „Gag­nam stajl”
- Ne­ma­mo ko­re­o­gra­fi­ju već je tač­ka ta­kva da šta nam pad­ne na um od­i­gra­mo i ura­di­mo. Cilj je da se do­bro pro­ve­de­mo i pred­la­žem svi­ma ko­ji su ikad ima­li ne­do­u­mi­cu da li uče­stvo­va­ti ili ne na ova­kvim oku­plja­nji­ma da od­go­vor uvi­jek bu­de DA jer će se su­per pro­ve­sti - po­ru­či­la je slat­ka Ka­li­na.


Da „Kar­ne­val Ko­ret” po­sta­ne him­na

Or­ga­ni­za­tor An­ton Si­ni­štaj ka­zao je da je spe­ci­jal­no za kar­ne­val kom­po­no­vao pje­smu „Kar­ne­val Ko­ret”, za ko­ju bi vo­lio da po­sta­ne tra­di­ci­ja i da sa njo­me otvo­ri i za­tva­ri sva­ki na­red­ni fe­sti­val.
- Za aran­žman je bio za­du­žen Mar­ko Đu­ro­vić. Ri­ječ je o ti­pič­noj kar­ne­val­skoj pje­smi sa sti­ho­vi­ma „Kad će­mo da pje­va­mo, kad će­mo da svi­ra­mo, do­đi­te na fe­štu”... i slič­no, pa smo uba­ci­li i ti­pič­ne ma­li­sor­ske mo­ti­ve kao što su ta­pan, tam­bu­ri­ca ili ću­ter­li­ja ka­ko je mi zo­ve­mo. - Ukom­po­no­va­li smo tra­di­ci­o­nal­ne mo­ti­ve sa mo­der­nim, ali ta­ko da već na pr­vo slu­ša­nje slu­ša­o­ci mo­gu pre­po­zna­ti da pje­sma do­la­zi iz na­ših kra­je­va-Ma­le­si­je, a sa dru­ge stra­ne da se do­pad­ne i mla­dim, mo­der­nim lju­di­ma. Pje­sma je ura­đe­na sa lju­ba­vlju, to je na­bit­ni­je i u na­di da osta­ne auten­tič­na nu­me­ra, ne­što kao him­na - po­ru­čio je Si­ni­štaj.
Ka­ko je ob­ja­snio, ri­ječ Ko­ret po­sto­ji od pri­je sto-dvje­sta go­di­na ka­da se or­ga­ni­zo­vao ta­ko što su se lju­di ma­ski­ra­li u vje­šti­ce i išli po ku­ća­ma baš u vri­je­me pri­je ka­to­lič­kog Bo­ži­ća. Sa­da je sa­mo do­da­ta ri­ječ kar­ne­val i tra­je već 21 go­di­nu.